Шкоктобарх

Пише: Мирјана Утвић

Фотографије: октобарх

Да ли сте чули за нови културни центар ЛАБ на углу Футошке улице и Др. Хемпта? Верујемо да ће у наредној години сваки таксиста Новог Сада на помен речи – до КЦ ЛАБ-а, знати о којој је локацији реч.

Исто тако желимо да када се помене Октобарх сви знају да је то месец у овом или неком другом простору у оквиру којег млада група несвршених студената архитектуре ствара простор за своје колеге на студијама и ван њих, да се сусретну са архитектама у пракси, и да им ти сусрети пруже нови и јединствени увид у идеју архитектуре и чиме се заиста све баве архитекте, и на који начин наш формалан позив даље обликујемо као своју професију.

Ово је најкраћи могући увод за оно о чему је било речи од стране нас за, испоставиће се, групу пре свега студената са катедре Урбанизма на Техничком факултету у Новом Саду, која се уз подршку својих ментора упушта у градске просторе заједнице тражећи реалне ситуације – феномене и испитивајући ко их ствара, на кога утичи, чија су реалност и како они, могу приступити њима. Како да са својим до сада стеченим знањем, вештинама и сензибилитетом понуде идеју, са којом се искорачава у управо оне дијалоге са којима смо ми почели не тако давне 2013. године као део неформалне групе студената под именом Школа урбаних пракси.

Пре него што бисмо започели причу о пројекту Шкограда, желели смо да се присетимо и структуирамо путеве који су нас довели до њега, као групе појединаца који су у једном моменту, или више њих, радили заједно на грађењу мисли о томе: Ко смо то ми архитекте и како ћемо се позиционирати и где наше формално знање и вештине има реалну примену?

Тако смо параленлно са студијама и курикулумом ушли у један паралелни свет – реалности. Више се наши пројекти, цртежи и ‘’решења’’ нису налазила у 3д или 2д цртачким програмима, наши корисници нису били имагинарни и није важила на неки начин чувена реченица током студија – Не брините нема бојазни да ће се ово извести.

Након серије пројекта у оквиру Школе Урбаних Пракси између 2013 – 2016 године ( Urban bundle, Подрум Ц5, Urban Cooks, Моје Парче Савамале, Отворена Библиотека, Шпанска кућа) наши путеви се већ у оквиру њих рачвају и неки од нас траже додатна знања у жељи али и жеђи за испитивањем реалних пракси и ван граница Србије.

И тако смо опет сели у Јануару 2017. године у Хотелу Бристол – Савамала (за једним од столова и наших неформалних радних места), новоосновано удружење Шкоглед (које већ окупља бројне људе из разноразних дисциплина), и ми, Школа Урбаних Праски (сада већ део Градске Гериле) да по први пут причамо о Шкограду.

Даље мање више знате, или ако не, све је ту на овој страници нашег блога, јер већ од тог момента све се бележи. Задовољство нам је било бити гост и разговарати са знатижељним студентима – та знатижеља је нас довела управо овде. Надамо се да ћемо у некој години слушати о новим праксама из Новог Сада.