Шкобус

Пише: Сања Милић

Окупани сунцем, тог 5. новембра, дочекујемо се на станици аутобуса 71 са ознаком ШК. НАШ! Сви стигли на време, озарени… Упознајемо се и свечано заузимамо места. Напуни се аутобус прописно.
Сви већ на задатку, читамо брошуре и плакате полепљене по аутобусу…

Пише Замислите…

Сви замишљени, узбуђени… Аутобус креће… Путујемо у замишљену будућност. Има и збуњених. А сви нешто ишчекујемо. Чује се жамор и мотор аутобуса. Чаролија!

Екипа сниматеља протура диктафон. Ми схватисмо – разговор се снима, без паузе.

Кад је тако, рекох, диктафон иде код Љубице!

Уследила је спонтана добродошлица и клупко  поче да се одмотава. Испричали смо прву петљу, а онда се прича сама надовезала. Диктафон је ишао из руке у руку. Поред нас пролећу зграде, слећу авиони, путеви, птице…

И већ Ледине!

Па, ми стигли…

Дочекују нас домаћини, драга, позната лица, па заједно настависмо пут школе.