Замислите…
Замислите једно насеље које је замишљено и изграђено на месту где је једини становник био звиждук ветра. Звали су га Ледине.
Као и на свим лединама притиснутим ширином неба, поља и летом понеке птице грабљивице, тако је било и са овом ледином све до 1961. године. Замислите тада један напор да се на њој обележи тачка као граница до које се предвиђа развој града. Та тачка замишљена је као насеље, као целина која може да функционише прилично независно. Вожњом додељеном аутобуском линијом становници Ледина могли су да се удобно сместе и прочитају добар део неке књиге или просто уживају у пустим крајолицима данас познатим као Нови Београд.
Замислите то насеље у својој целости. У „шаховском“ пољу од 16 улица, замислите један диспанзер, један вртић, једну продавницу, једну пијацу, једну месну заједницу и једну школу. Замислите да у шаховско поље долазе људи са свих страна, свих вера, различитих боја коже и различитих матерњих језика. Замислите, долазе да живе једни са другима.
Развој Ледина од 1961. до данас
Насеље Ледине је једно од многих неформалних приградских насеља Београда. Испланирано је и 1961. године изграђено на тадашњем самом рубу Новог Београда као привремено насеље, са намером да траје десет година. Оно je, ипак, у међувремену постало много веће и комплексније.
На услове живота на Лединама снажно утичу процеси и обрасци самоградње стамбеног простора. Без функционалне подршке јавног интереса, многи новопридошли људи оваквих насеља били су приморани да преузму иницијативу у изградњи сопствених домова, као и у решавању комуналне инфраструктуре. Након готово четврт века оваквог развоја, у насељу су настали нови животни услови, обликовани самоорганизованим односом појединачних и заједничких интереса. Последице таквог развоја овог дела града довеле су до губитка идеје о јавном интересу и до угрожавања рада локалне основне школе.
Основна школа ”Влада Обрадовић Камени” је друштвено срце насеља. Школа и њено двориште су једини јавни простор у насељу у коме се комшије редовно окупљају, где се деца играју и друже. Али, растућа сегрегација угрожава опстанак овог простора заједништва. Наиме, број ђака константно опада, а у 2017. години у први разред школе уписана су само деца Ромске националности.
Ми верујемо да може да буде другачије. И зато заједно са децом из насеља, особљем школе и комшијама, радимо на преокретању овог тренда и трансформацији школе у креативан и привлачан простор окренут комшилуку.
