Како градимо Шкоград вол. 2: Умјетност, образовање и трансформација

Пише: Јелена Јоксимовић

Фотографије: Ања Петровић

У јуну смо одржали други разговор на тему Како градимо Шкоград. Овај серијал дискусија помаже нам да промишљамо активности на Лединама и проналазимо им везе са теорисјким концептима, другим праксама као и људима који раде сличне програме. Разговоре организујемо у библиотеци Гете института (Goethe Institut Belgrad) и тако тему Ледина доводимо у центар града за нове свјеже углове гледања.

Одавно већ покушавамо да разумијемо улогу умјетности у оном што радимо па смо стога позвали Мају Максимовић (доценткињу на Одјељењу за андрагогију, Филозофског факултета у Београду), Јелену Јаћимовић (илустраторку) и Монику Гава (студенткињу Одјељења за андрагогију) као и многе друге са којима радимо, са којима ћемо радити или који се баве сличним темама да говоримо о умјетности у просторима образовања. Дискусија је била продубљена и жива и некако смо сви видјели везе са својим образовањем, послом, активизмом или уопште искуствима. Кључни појмови који су се појавили били су непослушност, слобода, изражавање, умјетнички, игра, трансформација, еманципација, савремена умјетност, интервенције, другачије, имати прилику..

Чинило се да се сви у просторији добро разумијемо. Можда би боље било да се појавило више неслагања. Изгледа да смо прилично јединствени око тога да је умјетности мјесто у образовању, и то на сваком предмету, на сваком одмору или у сваком школском простору. Ко се бави умјетношћу у образовању било је можда нешто теже питање али смо и ту били сагласни да је то посао свих који се не плаше да га се прихвате. Без обзира на њихово (не)умјетничко образовање. Питање умјетности је питање експресије и мијењања стварности, а на то сви имамо и право, а за то сви имамо и повод.

Дискутовати илустрацијама заједно са овим устаљеним вербалним било је узбудљиво. Јелена је учинила илустрацијама да оно што смо осјећали о теми добије и неке боје и облике. Да нас подстакне да се чујемо јасније и стварност слушамо пажљивије. Прије овог сусрета не знам колико бих интервенцију која подразумијева реорганизацију намјештаја и намјене у простору хола Филозофског факултета назвала умјетничком. Моника је говорила како је њена група промишљала сваки корак те интервенције и како је мали импулс инструктивне партиципације у оквиру једног курса покренуо слободан талас партиципације на цијелом факултету. Таквој промјени се надамо у нашем комшилуку на Лединама.  

На тим питањима радимо у овом поглављу публикације “Како градимо Шкоград”. Дакле о овоме пишемо, али и још ћемо писати, и тако умјетност његовати у свим ШКпросторима.   

2018-07-24T22:08:01+00:0024. 7. 2018.|