Ћоше чула и логике

Пишу: Душана Николић и Наталија Остојић

Фотографије: Шкоград

Трећег дана Школабораторије 002, док у једном делу дворишта деца смишљају ритам за нову песму Школабораторије са новим добошима око врата, у самој школи припремају се нови реквизити за двориште. Један део нас, заједно са мајкама деце најмањег узраста које живе на Лединама ствара идеју о новом дидактичком зиду – „ћошету чула и логике“, како ће касније добити име. Ова деца су у дворишту сваког дана и жуде за простором који ће им омогућити да нешто ново науче или осете.

Док децу чувају тате, маме, са великим ентузијазмом, предлажу низ активности у којима њихова деца уживају и о начинима на које би се такве игре могле уткати у заједнички зид. Пред нама су три палете, које на себи садрже и остатке претходне Школабораторије и које ће уз наше идеје попримити нов изглед. Након „мождане олује“ идеја како ћемо искористити постојеће материјале припремљене за овај зид, комаде дрвета, чепове од флаша, делова канти за боје и пластичних цеви, долазимо и до тога шта све можемо још донети, свако од своје куће, како би он постао интересантан за различите узрасте. Мајке и очеви изражавају забринутост за опстанак зида у дворишту, да ли ће га неко уништити и однети, али се врло брзо дискусија завршава реченицом: „Уколико они униште овај зид, ми ћемо донети још два!“

У току вечери, добијали смо поруке са сликама и идејама мајки о новим играма за дидактички зид. Пажљиво смо разрађивали и унапређивали идеју, како бисмо већ сутра могли да кренемо са реализацијом. У суботу смо кренули са фарбањем и припремом палети, тако да остаци Школабораторије 001 и даље остану видљиви. Припремали смо и све елементе од којих ће неки од њих учити децу како да гледају на сат, понешто о основним и изведеним бојама, како да рачунају, игре меморије и оне које им омогућавају да чују различите звукове и осете различите материјале.

Последњег дана било је потребно довршити, притегнути, поправити, привремено поставити ћоше у двориште школе и чекати… Деца су одмах прилазила зиду, откривала сваки његов кутак и радовала се. За неке од његових делова који нису били причвршћени нашли су намену која није била предвиђена, али је била врло забавна. Игра телефона им је постала омиљена. Након завршетка Школабораторије, зид је био привремено склоњен из дворишта са намером да се врати и причврсти како би опстао што дуже.

Када је сваки шраф био довољно причвршћен, сваки ћошак обезбеђен и сваки део фиксиран, наше ћоше било је спремно да постане трајни део дворишта.
Недеља 2. Септембар чинио се као најбољи дан за постављање изненађења за нове ђаке прваке и сву осталу децу којима је ово дворште једини простор за игру. У помоћ су нам пристигле све мајке и деца која су учествовала у прављењу нашег ћошета. Након темељног чишћења локације за постављање зидова чуле и логике одлучили смо да поставимо канте за пикавце, опушке, да поставимо пепељаре и пиксле како би овај наш ћошак увек био чист.

Када је ростор био спреман кренули смо у потрагу ѕа савршеним дрветом, једно је било превише криво, друго превише широко али после неколико покушаја 3 зида ћошета савршено су обгрлила једно дрво у средини. Остало нам је још само да га причврстимо. Три сестре су нам ускочиле у помоћ док је остатак деце нестрпљиво чекало свечано отварање бојећи срца Шкограда на терену. Сестре су брзо научиле како да користе шрафилицу и остале потребне алате и трудом и стеченим вештинама оставиле су свој трајни печат на сваки шраф.

Из празног хлада међу дрвећем поред игралишта кренула су да извиру дугачка плава црева из којих су се чули дечији гласови, чудни шарени кругови који се врте, велики сат, игре бројања, разни музички инструменти и натпис:

”ЋОШЕ ЧУЛА И ЛОГИКЕ – НАПРАВИЛЕ МАЈКЕ И ТИМ ШКОГРАДА ЗА ВРЕМЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ШК002 ”

Игра је почела.
Игра је трајала 2 дана.
Игра се завршила 4 септембра када су нам стигле фотографије стања нашег ћошета.
Наше ћоше је придобило нове облике и нове боје, наше ћоше је било истрошено и небезбедно.
Након уклањања остатака зидова чула и логике покушали смо да сумирамо наше намере, заједнички рад, догађаје и резултате.
Колико год овакве слике могу да нас обесхрабре, оно што смо осмислили и направили заједно, процес који смо заједно прошли, и сазнање шта желимо заједно да створимо нас само још више може охрабрити!
Празан простор у хладовини међу дрвећем поред игралишта сада је испуњен најлепшим успоменама на два дана једног септембра.
Игра се наставља….